Listen to this article
Srpski mediji, skloni da lako i brzo osude klirike SPC, objavili su vest da je vladika Jovan šumadijski iz samoljublja stavio svoj lik na zlatnik i kese. Tragom ove vesti kontaktirali smo episkopa šumadijskog Jovana koji je bio voljan da u sitne sate objasni o čemu je zapravo ovde reč.
– Kako je krenulo sa ovim smenama episkopa, ja sam predosetio da se i meni bliži kraj. Ne znam ko to diktira, ali je jasno da mlađe generacije ne mogu da dočekaju da se uvale na eparhijski tron – počeo je za Zicer svoju ispovest vladika šumadijski Jovan.
– Episkopi ostaju upamćeni samo ako naprave neka velika ili strašna dela. Ja, eto, nisam ni jedno ni drugo. A ne bih hteo da me zaborave – objašnjava vladika Jovan.
– Težak je usamljenički život nas episkopa. Nas niko ne voli. A u Svetom Pismu lepo piše „ljubi bližnjega svog“, ali nas ne vole ni popovi, ni narod – dodaje vladika.
– Hteo sam da ostane nešto iza mene, neki trag, da sam bio episkop u Šumadiji. Da me barem po nečemu pamti ovaj narod – jada se episkop.
– Pored zlatnika sa mojim likom, tu su još i papirne biorazgradive kese. Dobro, to i nije nešto trajno, možda je bolje da su najlonske. Zatim tu su čarape i gaće sa mojim likom. Trenerke, neke kineske patike na koje se lako može utisnuti lik. Onda: kalendari, stolnjaci, zavese, srebrni escajg, i naravno crkvene odežde, sve sa mojim likom. A u dvoru sam dao jednom freskopiscu da me ikonopiše na zidu 4 sa 4 metra. Tako da, ako me i skinu uskoro sa eparhijskog trona, iza mene će toliko stvari ostati sa mojim likom, da me neće lako zaboraviti. Neću ja da prođem ko Filaret ili Kačavedna, da me se sećaju samo po tabloidnim naslovima u novinama – zaključuje vladika Jovan.
