Eliot Nes Srpske Pravoslavne Crkve

Posle dosta afera koje su potresale Crkvu, na njeno čelo došao je čovek beprekorne biografije, borac za istinu i pravdu, čovek koga zovu srpski Eliot Nes, a to je patrijarh Irinej.

Njegov ceo put u Crkvi je išao tim smerom. Još dok je bio episkop niški, on je strpljivo čekao, ništa nije radio, jer se spremao za službu, koju je znao da će da dobije, da bude prvi među jednakima.

Kada je došao na čelo Crkve kao patrijarh, mnogima su počele gaće da se tresu, pošto su znali kakav je čovek u pitanju. Prvo što je uradio, doveo je iz niške eparhije svoju ekipu nepotkupljivih i lojalnih sveštenika, da budu baza agencije protiv organizovanog lopovluka u Crkvi.

Strpljivo je čekao par godina. S mukom je morao da gleda kako rasipnici dolaze u skupocenim limuzinama ispred Patrijaršije, kako se velike pare slivaju u džepove sveštenika, a svršeni bogoslovi sa porodicama čekaju godinama da budu rukopoloženi, bez osnovnih materijalnih sredstava za život.

Samo je strpljivo čekao i čekao i čekao, a onda je došao i taj trenutak.

Rekao je: „Akcija!“, i krenulo se u totalni obračun, pa su sveštenici zatvarani u parohijskom domu hrama Sv. Save i ispitivani, gde su u suzama, kao mala deca, ispovedali svoje grehe i cinkarili svoju braću.

Samo tu je patrijarh zaključio da su sveštenici za vreme dolaska Blagodatnog ognja, dobili od darežljivog naroda 30.000 evra u jednom danu, onda to uneli u knjige, da se vidi da su toliki novac primili i zaveli, a zatim novac podelili između sebe.

Patrijarh je povodom toga rekao: „Zar su mislili da ja ne znam koliko je para bilo? Pa moj čovek je obučen kao civil-vernik sve vreme stajao pored ikone i brojao koliko narod stavlja, tu je zaključeno crno na belo da je bilo 30.000 evra, a i posle sam video da je zavedeno u knjigama. Ili onaj tamo sveštenik iz Lazarice?!? Zar je on mislio da može toliko para da mi uzme. Mislim, ne znam ja ovako da je on uzeo, nego sam video da se slabo sliva ovde kod nas u Patrijaršiju, a to treba da teče svaki dan kao voda, međutim, jedan dan, ja primetim da voda curka. Pitam se ja u sebi – što ovo ovako curka – pa uzmem izveštaje potrošnje vode za svaki mesec i vidim da mi sa Zvezdare, tj. konkretno iz Lazarice, cev negde curi. Probušila se. Odem tamo i imam šta da vidim. Totalna havarija, poplavilo sve! Ali ovo još nije gotovo, ovo je samo početak, ima tu još curkanja. Sve ću ih rasterati, ima periferija Beograda da procveta sa sveštenicima.“

Posle ovih reči, ekipa Zicera pozvala je patrijarha da mu postavi 3 pitanja, na koja smo, Njegovom ljubaznošću, odmah dobili jasne odgovore.

Z: Da li je o ovome trebalo obavestiti policiju, pošto je u pitanju krađa?

PI: Kakva crna policija, još mi i oni trebaju na vratu, pa da mi zagledaju u finansije. A i to su dobri popići, samo da mi u pare nisu dirali, ja ih nikada ne bih premestio.

Z: Vi po kazni šaljete sveštenike na periferiju, šta je onda taj narod zaslužio – da dobije sveštenike po kazni?

PI: Pa zar nisu važniji ljudi iz centra? Šta će onima na periferiji dobri sveštenici? Neka budu srećni da uopšte imaju sveštenika. Čuj njega, pita me da li je narod zaslužio?!? Hahahaha… šta sve neću čuti za života. Pa naravno da su zaslužili, da nisu, ne bi ni dobili.

Z: Zar nije te sveštenike trebalo raščiniti, ako su krali?

PI: Nije, jer i oni nešto o nama znaju. Mi sve ljude volimo koji su u činu, mi smo jedna velika porodica, a narod je druga porodica, tj. naš dalji rođak, tj. baš, baš, baš dalji rođak.