Recept za iskompleksirane ljude

Kad budali kažete da mu je omiljeni pjevač đilkoš, da je muzika koju sluša kič, da knjiga kojom se oduševljava nije književnost – otvori se čitav pakao i on želi rat do istrebljenja.

Najsujetniji ljudi imaju fetiš da sebe predstavljaju kao jako skromne.
Oni ograničenog intelektualnog kapaciteta bez ikakvog znanja/argumenata su najglasniji u nametanju vlastitog mišljenja.
Najviše se fizičkom „ljepotom“ i izgledom bave ljudi koji duboko u sebi skrivaju komplekse. Najopterećeniji „stajlingom i modom“ su oni čija se porodica do juče oblačila na najlon/buvljim pijacama.

Kad zdravom i pravom čovjeku, izgrađenom i profesionalno i privatno kažeš mišljenje koje mu je strano, on reaguje otvoreno, radoznalo, kreće da istražuje, razmišlja, čita, uči, zaključuje itd.

Kad budali kažete da mu je omiljeni pjevač đilkoš, da je muzika koju sluša kič, da knjiga kojom se oduševljava nije književnost nego „ljubavni-vikend-roman“ ili bilo šta slično – otvori se čitav pakao i on želi rat do istrebljenja, da pokrene inkviziciju i spali na lomači sve neistomišljenike.

Lični demoni sujete/gordosti/egocentrizma ne mrze ništa toliko koliko humor, šalu i optimizam koij oko njih nastaje. Budali ne možete ništa logikom ali humor je za iskompleksirane ljude „bijeli luk i glogov kolac“ novog vremena.

Arsen Čarkić