KADA TRAMP NIJE U BELOJ KUĆI, GOSTE PRIMA KARTONSKI TRAMP

ZICER / VAŠINGTON, 3. OKTOBAR
Kada predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nije u Beloj kući, protokol ima spremno rešenje. Gost ne mora da čeka, sastanak ne mora da se otkazuje, a državne institucije ne mogu sebi da dozvole luksuz da ostanu bez predsednika samo zato što je predsednik negde drugde. U takvim situacijama goste, prema novom i za sada nezvanično potvrđenom sistemu, dočekuje kartonski Tramp. Postavljen je na mestu predviđenom za predsednika, u prirodnoj veličini, sa karakterističnim izrazom lica i rukama koje su, zbog razumljivih tehničkih ograničenja, ostale u položaju u kojem su bile prilikom štampanja. Posetioci se uredno pozdravljaju sa njim, fotografišu, a pojedine delegacije navodno su već razvile praksu da pre ulaska u prostoriju provere da li je predsednik prisutan ili je u pitanju njegova dvodimenzionalna zamena. Razlika, kako kažu upućeni, nije uvek lako uočljiva.

Protokol je, kako se objašnjava, veoma jednostavan. Ako je Tramp u zgradi, sastanak vodi Tramp. Ako je Tramp na putu, sastanak vodi kartonski Tramp. Ako se ne zna gde je Tramp, kartonski Tramp se smatra privremenim predstavnikom dok se situacija ne razjasni. U posebno složenim slučajevima, navodno se postavlja i dodatni kartonski primerak u hodniku, kako bi se obezbedilo da predsednik bude prisutan iz više uglova. Jedan primerak služi za zvanične fotografije, drugi za goste koji žele da se slikaju, a treći se drži u rezervi za vanredne situacije. Bela kuća nije saopštila koliko tačno kartonskih Trampova poseduje, niti da li se njihova evidencija vodi kao inventar, protokolarna oprema ili predsednička imovina. To pitanje je, prema nezvaničnim informacijama, prosleđeno posebnoj komisiji koja još nije odlučila da li kartonski predsednik ima pravo na sopstveni inventarski broj.

Najveću pažnju privukla je reakcija stranih gostiju. Prilikom jedne posete, delegacija je navodno ušla u prostoriju, zastala ispred kartonskog predsednika i nekoliko sekundi ćutala. Pošto se niko nije pomerao, šef delegacije je prišao, rukovao se sa njim i zauzeo položaj za fotografisanje. Fotograf je napravio nekoliko snimaka, protokol je klimnuo glavom, a sastanak je nastavljen bez komplikacija. Jedino pitanje bilo je da li gost treba da govori sporije, glasnije ili dovoljno jasno da bi ga predsednik čuo. Odgovor je stigao u vidu tišine, što je ocenjeno kao prihvatljivo za ovu vrstu diplomatskog razgovora. Ubrzo je ustanovljeno i da kartonski Tramp ima određene prednosti koje živi predsednik nema. Ne kasni, ne prekida sastanak, ne traži dodatno vreme, ne menja raspoloženje i ne odlazi iz prostorije. Ne postavlja pitanja i ne daje odgovore. Ukratko, savršen je za sastanke na kojima je najvažnije da sastanak postoji.

Za sada nema informacija da će kartonski Tramp dobiti pravo glasa, potpisivanja dokumenata ili korišćenja predsedničkog pečata. Međutim, u Vašingtonu već kruži pitanje da li je to uopšte potrebno ako sistem funkcioniše. Predsednik će se, naravno, vratiti čim završi svoje obaveze. Do tada, državna administracija nastavlja da radi punom parom. Telefoni zvone, delegacije dolaze, fotografije se prave, ruke se pružaju, vrata se otvaraju i zatvaraju. Na kraju hodnika stoji kartonski predsednik Sjedinjenih Američkih Država i strpljivo prima goste. Ne govori ništa. Ne pomera se. Ne traži pauzu. Samo je tu. I za sada, prema svemu sudeći, to je sasvim dovoljno.