BEOGRAD – Neformalna grupa „Naučnici za obnovu Jugoslavije“ saopštila je da je nakon višegodišnjih eksperimenata uspešno oživela poslednjeg predsednika Jugoslavije, Vojislava dr Koštunicu. Iako se ubrzo ispostavilo da Koštunica zapravo nikada nije bio mrtav, naučnici tvrde da to nije umanjilo značaj njihovog dostignuća. Kako navode, nakon više od decenije političkog mirovanja i povremenih pojavljivanja na fotografijama koje kruže portalima specijalizovanim za dokazivanje postojanja Bigfuta, čupakabre i drugih mitskih bića, istraživački tim je sasvim opravdano zaključio da se radi o fosilu izumrle političke epohe.
„Isprva smo mislili da radimo na rekonstrukciji izumrle vrste. Kada je subjekt otvorio oči i zatražio primerak Ustava iz 1974. godine, shvatili smo da je proces uspeo uprkos svim očekivanjima“, izjavio je vođa projekta. Prema njegovim rečima, Koštunica je u izuzetno dobrom stanju, očuvan, komunikativan i sposoban za političko delovanje. Istina, povremeno zastane usred rečenice i govori usporeno, ali stručnjaci tvrde da to nije posledica kriogenog sna već autentična karakteristika organizma. „Uporedili smo snimke iz 2003. i 2026. godine. Nema razlike. To je naučno fascinantno“, navodi se u izveštaju.
Nakon uspešnog oživljavanja, Koštunici je ponuđeno da se stavi na raspolaganje nekoj političkoj partiji i eventualno ponovo postane predsednik Jugoslavije. Problem je nastao kada su ga obavestili da Jugoslavija više ne postoji. Svedoci tvrde da je nekoliko minuta ćutao, a zatim mirno odgovorio: „Dobro, sačekaćemo da se steknu ustavni uslovi.“ Naučnici iz grupe „Naučnici za obnovu Jugoslavije“ priznaju da Koštunica možda nije idealan reprezent jugoslovenske ideje, ali da su zbog alhemijskih formula morali da krenu od kraja, kako bi konačno došli do Tita. Kada smo ih podsetili da Tito nije bio začetnik Jugoslavije niti same jugoslovenske ideje, članovi tima počeli su da vrište, urlaju i govore neartikulisanim drevnim jezicima. Zbog bezbednosti prisutnih, eksperiment je prekinut, a na lice mesta pozvan je pop koji je nakon kraćeg obreda i razgovora zaključio da je oživljavanje Koštunice ipak bio manji problem od oživljavanja jugonostalgije.