Ava Rimski naslikao Vukašina trojeručicu i Blagoja pivopiju: Tri ruke kod Vukašina simbolizuju uzimanje para sa tri strane…Blagoje mi nije bio previše zanimljiv!

BEOGRAD – Čuveni srpski teolog, slikar, kritičar, sveštenik, polemičar, samostalni istraživač,  ikonopisac i stalni učesnik internet rasprava, Zoran Đurović poznatiji kao Ava Rimski, predstavio je javnosti svoju najnoviju ikonu pod nazivom „Isterivanje demona iz Vukačina Trojeručice i Blagoja Pivopije“.

Prema rečima autora, delo prikazuje aktuelni duhovni trenutak u kojem Patrijarh odlučno isteruje demone iz raščinjenog popa Vukašina, dok se teolog Blagoje nalazi u pozadini kompozicije u ulozi prevrtača kontejnera koji u njima traži izgubljene argumente sa Tvitera. Posebnu pažnju javnosti privukao je lik Vukašina koji je prikazan sa tri ruke. Ava Rimski objasnio je da dodatna ruka nema nikakve veze sa čudotvornim ikonama, već simbolizuje sposobnost da se istovremeno posegne za sredstvima iz nevladinog sektora, crkvenih fondova i strane agenture.

„Neki me pitaju zašto sam ga naslikao sa tri ruke. Ja pitam njih kako bi drugačije držao toliko izvora finansiranja odjednom? To je umetnička simbolika, ljudi moji“, objasnio je autor, dodajući da je treću ruku slikao naslonjenu na srce da bi jasnom teološkom porukom ukazao šta je čoveku na srcu – tj pare.

Za razliku od Vukašina, Blagoje je na ikoni prikazan gotovo neprimetno.  „Postoji čitava ikonografska tradicija prikazivanja ljudi u njihovom autentičnom stanju. Neko se slika u pustinji, neko na gori, neko u pećini, a Blagoje kako povraća jer ono što on čini u javnoj sferi se ne može drugačije izobraziti. Svako nosi svoj krst.“

Na pitanje novinara zašto delo ne poštuje nijedan poznati ikonografski kanon, Ava Rimski je kratko odgovorio: „Nema potrebe. Ovo je savremena ikona. Uostalom, ja sam poznat kao neko ko se nigde ne uklapa.“ Nakon toga je dodao da je razmišljao da naslika i četvrtu ruku, ali je odustao jer bi ga „neki odmah optužili da preteruje i da nije dovoljno objektivan“.

Iz srpske crkvene javnosti za sada nema zvaničnih reakcija, dok su pojedini stručnjaci za ikonopis priznali da ne mogu da utvrde da li je reč o umetničkom delu ili satiri. Sam autor smatra da ta dilema predstavlja najveći uspeh njegovog stvaralaštva.