NASA inspirisana srpskim vladikom pokreće misiju ARTEMIT: Astronauti na Mesec idu da se mole!

VAŠINGTON – Američka svemirska agencija NASA priprema lansiranje nove lunarne misije pod nazivom Artemit, koja će, prema navodima dobro obaveštenih izvora, predstavljati duhovno-tehnološki iskorak čovečanstva ka višim sferama postojanja, ali i jasan znak da se ni savremena kosmonautika više ne može razvijati bez ozbiljnog asketskog nadahnuća.

U NASA tvrde da su se za ovaj naziv misije odlučili inspirisani episkopom Artemijem i njegovim poimanjem udaljavanja od ovozemaljskog meteža, iskušenja i kompromisa.

Prema zvaničnom objašnjenju, tri američka i jedan kanadski astronaut poleteće u kapsuli Orion na desetodnevno orbitalno putovanje oko Meseca, ali analitičari primećuju da se ovde ne radi samo o običnoj svemirskoj misiji, već o svojevrsnom DUHOVNOM PODVIGU, pošto će astronauti sve vreme da prebivaju u molitvi.

„Odlazak na Mesec nije više samo tehnološko pitanje, već više teološko. To je asketski čin. Napuštate Zemlju, zatvarate se u mali prostor, živite po strogo uređenim pravilima, odričete se komfora, gledate u tamu i nadate se spasenju. To je jedno praktično monaštvo, bez kompromisa sa svetom, bez foliranja“, rekao je jedan sagovornik blizak programu.

U NASA navode da je misija „Artemit“ ključni probni let u okviru širih lunarnih ciljeva Sjedinjenih Američkih Država, ali i pokušaj da se savremenom čoveku pokaže kako ni put u svemir nije moguć bez discipline, poslušanja komandama iz centra i potpunog odricanja od privatnosti.

„To nije bekstvo, to je vazdizanje“, objašnjava jedan komentator, dodajući da je čovek očigledno došao do tačke kada i svemirski program mora da dobije elemente podviga, odricanja i jasnog raskida sa ovozemaljskim grehovnim životom.

Misija „Artemit“ predstavlja prvi let sa ljudskom posadom u novom programu redovnih putovanja na Mesec, a NASA planira da 2028. godine ponovi i samo sletanje na lunarnu površinu. U stručnim krugovima taj potez već je opisan kao „konačni izlazak iz blata materijalnog sveta na hladnu, ali moralno stabilnu površinu višeg poretka“.

Uspon ka nebu, ne sme da ima samo naučnu podlogu, već mora biti prožeto i višim smislom.