Život na ivici: Nikšić

Nikšić. Izlazim iskuće, onamo od pilane Radovića 300 metara, s desne strane, na Vidrovan Bee Bee. Ne gledam lijeeevo desno, znači, prelazim ul’cu, sijedam ukola, puštam teehno.

– Sam idem, ne bojim se nikog, Svetog Vasilija Ostroškog Ostrogami, samo čekam da mi se zamjeri neko da ga odma izrešetam ko kaaaaantu. Znači kantu, sveeeeca mi eto. Ostrogami, znači čekam to godinama. Pa evo da mi se neko zamjeri Ostroga mi sveeeetog, znači odma, boli me qrac za robiju znaaači nemože mi niko niiiiišštaa. Ostroga mi idem saaam kroz crveno i to je to… Ko mi se zamjeri, naravno, ne diram nikog prvi, Ostrogami, imam utoku, pucam odma KRSTami, znači tu sam, ne može mi se niko kuuurčit, Ostrogami nikog ne diram, ali eto, možete proobat. Ostrogami možete, znači možete. Znači svi, ko god oće, KO GOD OĆE. Znači niko neće da me prvodi, mogu da kupim utoku, mogu da imam sad, znači ne smije niko ni od murije niko, ja im to neću dat, Ostrogami ne postoji tiiih gaća koji će mi uzet pištolj ili puuušku, znači toe moe, ja sam to kupio za moje pare, to nikom ne dam, Ostrogami, znači to nikom ne dam. Ostrogami, nešto štoe moje ja ne dam nikome. MOGU doć, speecijalciii, qrciiii, palciiii, da mene hapse, ali JA ne dam pištolj, niti išta, ZNAČI, ne dam drugovi, NE-DA-MM. Nešto štoe moe, znači javno to kažem, znači ne dam, nešto što je moje. Mogu da kupim što god oću, ne dam, moj je pištolj i toeto. ZNAAA-ČI, nemože mi niko uzet OSTROGAMI; da imam sad arsenal oružja kući ne može mi niko ništa!!!

– Može da proba, znači znate đeesam, Vidrovan BB, zapravo nijeesam trenutno, upravo stižem na trg, gazim žan… ovai ono betonsko za cvijeeeće, neznam koji će mi qrac tuuu, parkiram se tik uz kraaalja, nasred trga Ostrogami. Izlazim izkola, prilazi mi neki kaže bolan što divljaš potrgu, drži telefon. Velim nemoj me snimat, paga iskundačim zasvaki sluučaj. Priđu dva momka dami pomognu, usrasmo mu se u život, faca mu je došla ko u liiivnicu smjenu da je odradio, Ostrogami. Pripišalo mi se pa đeću, štoću, tu neki ka spomenik. Kunemtise braate, popišat se nemožeš da ne dođe neko nešto da ti ne sere. Taman da ga pripucam, on počne da mi priča poštujem te brate al poštuj ti naše antifašističko nasleđe. Ko ne poštuje, a bolan, čuješ što te pitam, a? Moj đed, Ostrogami, ponudio onim četnicima iz Ostroga dase predaju pa ih pripuca ’44, jes KRSTami. Ostroških mi greda pošlje im je familije u jamu Kotor pobača, jes kunentise, najveća opština ubivšu Jugoslaavijuuu, ima jama po teritoriji broja imse ne zna, sve antifašističke, razumiješ. I najpravilnije pričamo, pitaj koga oćeš, najpravilnije, Ostrogami, od cijelee Jugoslavije bivše i danas CG, koga oćeš pitaaaj. Lideri u svemu, kunemtise brale, Đukanović, Vujanović, Šturanović, ĐOOković, Andrija Milošević, Braaanooo… svi su odavde samo niko eto ne živi tu sem oni kafići što su zastaklili korzo da invalidi moraju kolicima po cesti da idu.

Splačinijada 2022.