Trnovita životna priča Novosadskog liberala, ekologa i borca za LGBTQ+ prava!

Ja sam liberal. Imam 35 godina, živim u Novom Sadu i već 17 godina studiram filozofiju. Imam 75 kila, pirsinge u nosu, dredove na glavi, razvaljujem se od trave i nosim nemačke sandale i Kurt Kobejn majicu bez rukava.

Moja devojka Tamara ima 33 godine, nosi cigansku suknju, naočare lenonke i studira primenjenu umetnost nekih 15ak godina, ima pirsing na jeziku i lakira nokte u zeleno. Ona voli da čita knjige i da fotografiše. Nikada ne napušta stan bez svog foto aparata i crnog olinjalog psa. Ona takođe pravi ogrlice i brojanice. Mi smo svingeri.

Oboje smo ljubitelji životinja i imamo 4 udomljena psa u stanu. Ceo stan nam smrdi na pseće fekalije a samim tim i mi. Vegani smo, time se dičimo, takođe članovi smo Ekološkog pokreta Vojvodine. Ne volimo dođoše jer su primitivni.

Zalažemo se za ulazak u EU, evropske vrednosti i branimo prava svih ugroženih manjina, posebno LGBTQ populacije. Nisam gej ali podržavam njihove aktivnosti i gej je OK. Ako si protiv gej, ne obraćaj mi se više!

Smatramo da nam je IQ natprosečan. Ja i moja Tamara smo redovni na svim protestima protiv režima.

Jedva čekamo EXIT festival da se otkinemo tabletama kao i svake godine. Inače od muzike volim da slušam Nika Kejva, Igi Popa, The Pixies, The Prodigy, The Cure, Tool, EKV, Radiohead, Morrissey, Darkwood dub, Kanda Kodža i Nebojša itd…

MRZIM metalce, posebno Iron Maiden i Guns n’ Roses, to je užas koji ne mogu da podnesem, jer oni ne podržavaju cepanje u bulju, sranje su im pesme i samo nešto krešte.

 

 

 

 

 

 

Autor  Nedeljko Cvetićanin