Da li su realni: Otkrivamo šta su opozicionari tražili od Eskobara

Izbori u Srbiji su fer i slobodni. Tako ih bar ocenjuju svi strani zvaničnici koji su iskreno zainteresovani za zdrav razvoj naše demokratije. Uz posredništvo europarlamentaraca, izborni uslovi su još i dodatno unapređeni, barem na papiru, ali delu srpske opozicije ni to nije dovoljno.

Najglasniji u traženju „posebnog tretmana“ u izbornoj trci koja nas uskoro očekuje su upravo one političke snage od kojih bi se to najmanje očekivalo – predstavnici, kako to za sebe vole da kažu, proevropske i demokratske opozicije.

Naime, upravo su oni iskoristili dolazak specijalnog izaslanika predsednika SAD za Zapadni Balkan, Gabrijela Eskobara kako bi se žalili na „težak položaj“ opozicije, a sve u nadi da će uspeti da za sebe dobiju određene povlastice.

Na sastanku sa američkim diplomatom, koji se održao krajem prošle nedelje, iako su prisustvovale dve opozicione koalicije – koalicija „Moramo“ i koalicija „Ujedinjena Srbija“, glavnu reč je, već poslovično, vodila Marinika Tepić, nosilkinja liste „Ujedinjene Srbije“ na predstojećim izborima.

Iz poverljivih diplomatskih izvora uspeli smo da saznamo šta je gospođa Tepić tražila od visokog predstavnika američke administracije.

Njen prvi zahtev je bio da gospodin Eskobar izdejstvuje obećanje od Aleksandra Vučica da on neće pobediti već u prvom krugu predsedničkih izbora. Drugi zahtev se, takođe, odnosio na aktuelnog predsednika Srbije. Od njega se naime traži da pored obezbeđivanja potpisnika lista i glasača za „patriotski“ deo opozicije, na isti način pripomogne i njima – „demokratskoj“ opoziciji.

Poslednji zahtev se odnosio na sastav buduće Vlade Srbije i tiče se Zorane Mihajlović. Naime, od gospodina Eskobarapredstavnici opozicije su tražili da im obeća da će ona i u narednom mandatu biti zadužena za energetski resor.

Kako smo obavešteni, prvi zahtev je odbačen uz osmeh, dok su drugi i treći prihvaćeni. Kao vid male kompenzacije za odbacivnje prvog zahteva naših vrlih opozicionara, visoki predstavnik američke administracije je ponudio mogućnost razmatranja opcije da se izbori pomere, te da se umesto trećeg aprila oni održe prvog – na Svetski dan šale.