Listen to this article
Odsustvo održive opozicije u parlamentu, a bogami i van parlamenta, stvorilo je zaraznu krizu opozicionog defetizma koji se pretvorio u opasnu pandemiju iščezavanja opozicije.
Da bi se stalo u kraj ovoj bolesti, evroparlamentarci su oformili krizni štab koji pokušava da kroz pregovore sa vlastima izdejstvuje makar minimalno prisustvo opozicije i makar van parlamenta.
Poslednji pik prvog talasa pregovora je okončan 2019. sasvim bezuspešno i tada se opozicija podelila u dve kolone: Bojkotašku i antibojkotašku.
Danas, nakon dve godine, treba napomenuti takođe da se bojkotaški deo opozicije poklapa sa vakserskim i proevropskim delom opozicije a antibojkotaški sa antivax i antiglobalističkim delom opozicije, pokrenut je prvi pik drugog talasa pregovora ali je ponovo otišao u dve kolone.
Analitičari očekuju da će u drugom piku drugog talasa pregovora uz posredovanje evroparlamentaraca biti postignut kakav-takav konsenzus unutar opozicije o željenim uslovima na predstojećim izborima.
Neki od klučnih uslova opozicije su da na naredne izbore mogu izaći samo nepopularni političari, te da se Vučić iseli iz Srbije, po mogućnosti negde van civilizacije gde nema sredstava komunikacije, da ne bi na posredan način uticao na tok izbora.
Tokom pregovora je zaključeno i od EU parlamentaraca usvojen predlog da nakon smene SNS i Vučića treba sprovesti temeljni revanšizam kao preduslov uspešnoj demokratizaciji društva.
