Život i priključenije Tee Lončar iz Karine

Napomena: zbog otkazivanja hrvatskog prevodioca u zadnjem momentu tekst smo prinuđeni objaviti na srpskom jeziku. Unapred se izvinjavamo čitaocima na tome i savetujemo ukoliko dođe do nerazumevanja teksta na kome je jezik napisan upotrebu Gugl prevodioca. Hvala na razumevanju.

Da život piše drame nije nova izreka našeg naroda a to pokazuje i slučaj mlade poliglote Tee Lončar iz Srbije koja je za samo tri godine uspela ono čime se ne mogu pohvaliti ni vrsni prevodioci i lingvisti. Naime, ona je za to kratko vreme uspela da pređe sa maternjeg srpskog jezika na potpuno novi strani jezik – hrvatski. Da stvar bude neverovatnija, za samo 3 godine hrvatski je usavršila u tolikoj meri da uskoro ide na takmičenje iz istog.

Neverovatan uspeh prati i isto tako ne manje zanimljiva priča o teškom putu na koji se Tea zaputila pre 3 godine. Putu asimilacije u stranu zemlju, okružena ljudima sa kojima se zbog jezičkih prepreka nikako nije mogla sporazumeti i patnje koje je zbog toga prolazila da postane danas ono što jeste – vrhunski poliglota. Kako nezvanično saznajemo, u toku su i pregovori sa izdavačkom kućom Laguna o objavljivanju biografije kruševačkog vunderkinda kako je od milošte zovu u Karini. Prenosimo malio delić priče koju smo sa hrvatskog jezika uspeli prevesti na srpski:

–Bilo mi je jako teško kada sam se vratila u Hrvatsku. Osećala sam da pripadam ovde ali mi je jezik bio toliko stran da bez gugl translejta nisam mogla baš ništa. Novi drugari u Karini su se trudili da me razumeju pa smo se sporazumevali rukama i crtežima na papiru. Ja bih na primer nacrtala peglu a oni su onda spelovanjem prevodili na hrvatski polako, slovo po slovo G l A Č A L O i tako bih zapisala svaku novu reč koju bih naučila i ponavljala je sve dok je ne zapamtim. Veš mašina » perilica, domaćica » kućanica itd.

Tako sam i shvatila u stvari koliko je hrvatski jezik iako mnogo komplikovaniji od srpskog , ipak vrlo star jezik od koga su Srbi napravili svoj. Na primer, kod zubara nisam znala kako reći kutnjak ali me je zubar razumeo jer kut na hrvatskom je ugao od stare asirske reči ugal koja znači pozadi, iza, daleko i tako je odmah razumeo da je u pitanju zadnji, ugaoni zub. To se vidi i u istoriji hrvatske koju Srbi kradu i pripisuju sebi kao što je slučaj sa Stefanom Nemanjom koji je bio Hrvat jer se u njegovoj biografiji pominju tisućnici,  zapovednici koji zapovedaju nad 1000 vojnika a on je bio župan. Srbi su veliki nacionalisti, šalju mi klip Top liste Nadrealista Jezici što ja iskreno ne razumem. –

Štampanje knjige na hrvatskom jeziku očekuje se na proleće naredne godine.