Ide da primi vakcinu. Namešta se ispred prolaza da se vidi natpis Beog. barem. Ljudi je zaobilaze, psuju. Ne haje. Milo joj. Voli.
Konačno je našla pozu. Vratila se kući, sela i napokon našla filter zamrljan kao staklo Niš-ekspresovog busa po vedrom danu. Nakon 25 minuta editovanja konačno se dopada sama sebi. Objavljuje na mreži. Taraba – vaccinated. A da, i proud. Može. Ostavlja telefon. Posle 7 sekundi savlada je anksioznost. Uzima ga opet zabrinuto iščekujući komentare. Broji srce vs lajkovi. Za sada joj se čini sve dobro. Konačno ne može više da izdrži, piški joj se još od selfija ispred vax čadora. Kreće. Na ulazu se seti da nije ponela telefon. Opsuje. Vrati se. Uzme telefon i seti se da se ovako isto čulo kad je gledala kravu kako piša na YT. Loš komentar? Kreće da se svađa. Blokira. Na vratima lupa muž koji preti da će obaviti nuždu u sudoperi. Drekne mu da odlazi! Nema kad da ustane. Bitno je, ovo je sad jako bitno. Traži gde ima da se nabavi bedž. Pokreće peticiju na čejndž tačka org da se nevakcinisanima zabrani ulaz na organik tezgu na Kaleniću. Seti se da mogu bedževi da budu kao ženstveni broševi. Dok se upala bešike polako prikrada nakon 45 minuta uzaludnog sedenja, shvata da su joj utrnule noge. Ko ih jebe. Razrađuje biznis plan u glavi – mečing maske i bedževi. Muž je uzeo malog belog kera i otišao da zajedno obave nuždu napolju. Vrti brojeve. Objavi još jedan selfi – Čuće se. Sa zadovoljstvom gleda komentare koji je pitaju šta? Napominje novi biznis ali must da bude tajna haha. Kinezi krenuli prekjuče sa mass prodakšn njenog biznis plana. Život nema smisla. Zove muža da joj pomogne da ustane sa šolje. Odzvanja tišina. Baterija je pri kraju. Ustane nekako i padne i razbije nos. Plače. Ne oseća noge.
Objavljuje na 3% baterije status : „zašto se loše stvari događaju samo dobrim ljudima?!
„
Telefon se ugasio a sa njim i poslednji motiv da se navuku gaće. Čemu?
Nataša Stanojlović