Dnevnik slučajnog Srbina III

Dragi dnevniče, evo mene opet. Stiv za prijatelje, kao što rekoh. I za tebe, dragi dnevniče, samo Stiv. Znaš,  naravno, da sam Srbislav Srbljanović.

E pa, dragi moj dnevniče, ovih dana je bilo veoma turbulentno. Borimo se kao prava urbana gerila. Mi smo poslednji bastion sekularnosti ove države. Ovih dana je umro patrijarh, što je bio povod za talibansku propagandu i histerično zatucane religiozne fanatike da se iživljavaju po medijima 24/7.

Iskreno sam užasnut. Ko je uopšte bio taj lik? Zamilslite, izveli su Vojsku, neku Gardu u čast tog popa Irineja. Propast društva totalna. Ko poslednji  izađe neka ugasi svetlo. Alooo, jbt, bre, državni službenici došli na sahranu nekog popa! Ja sam, inače, anarhista. Protiv sam i države i vojske i jako sam buntovan po celom telu, hahaha, mislim prirodi. I ako moj izgled androgene mankenke u muškom telu, ofucanim farmerkama, može da zavara i ne odaje moje buntovničko raspoloženje, ja, ipak anarhista jesam. Nosim hit majice kao „Ne davimo Beograd“, brate.  Uvek pitam ko je rušio u Savamaloj. To je moj grad prijatelju. Ko je ubio Olivera Ivanovića? Gde je demokratija, prijatelju?

Jednom sam se tako spremao za protest, pištaljke i šerpe, kada je baba Koviljka dreknula da sam debil koji ne brine za 15% teritorije, a kako bakuta reče „Sprdio si 35 godina u dupe i šetaš za naduvanom patkicom“. Vidiš, dnevniče, kakva je to zatucanost. Čuj, šetam za naduvanom patkicom, a u njeno vreme stotine hiljada išlo za onim kasapinom Miloševićem.

Elem, moj favorit na prošlim izbori Olenik je jasno rekao da nam ne treba ta zatucana i retro instituciju SPC u našem društvu. Srbija treba biti sekularna država. Najoštrije sam osudio ovo ubijanje sekularne države na sahrani patrijarha. Mislim užasi, šta sve proživljava građanin sveta i Beograda. Zašto ta SPC uopšte postoji? Jedna retro zločinačka organizacija bez stila i ukusa. Ja kao ateista, koji je kršten mimo svoje volje, imam samo reči mržnje i prezira prema toj organizaciji.

Dragi dnevniče, da budem u potpunosti iskren. Ima par ljudi koje podržavam. Uz pomenutog Rodoljuba Kubata, tu je Džordž Kluni u mantiji, predivni vladika Grigorije Durić, od milja Griša. Nisam znao dnevniče ko je on ali sam malo istraživao. Zagolicao mi je maštu onako uvek bez mantije, progresivan i liberalan lik. Čak ga je i Dušica zgotivila. I to Dušica mu ono dala na mašti, neka perverzija.  Dušica mi je otkrila da se mnoge ribe iz našeg malog kružoka lože na Grišonija. Kad sam saznao da naša elita imam vladiku morao sam da istražim ko je on. E pa dnevniče, on je prvi, naravno, pozivao na hapšenje ratnih zločinaca Radovana Karadzića i Ratka Mladića.

Njegove izjave kako ne treba graditi crkve, hramove i manastire, a treba samo u bolnice ulagati, ovi zatucani talibani koji šire zarazu kačikicom, nisu sposobni da shvate, zato oni njega ne vole.  Moj vladika Grigorije se ni ne pričešćuje. Takvi nam ljudi trebaju u Crkvi! On je moj patrijarh i svakako da ću ga podržati na izboru.

Eto pošto smo ja i baba imali zajedničku crkvenu temu, podelio sam sa njom mišljenje. Kaže meni Koviljka: „Sine, koji će tebi ku*rac patrijarh, ti si debilni ateista. Pa ti nisi znao izabrati na izborima za koga ćeš glasati. Sve tvoje političke opcije nisu prebacivale više od 1% podrške na izborima. Do 30. godine nisi znao da li si muško ili žensko. Mada ja ni sad ne znam. Kako sine drogirani i balavi ti meni da biraš patrijarha? Eto, objasni mi.“

Glupa senilna i retrogradna baba Koviljka. Kao retrogradni Merkur. Kud god prođe sve pojebe. Bez ukusa i mirisa, kao korona. Krezuba baba, misli, ako ima fakultet, da može da mi soli pamet. Misli da je ona akademski građanin. Jeste kao i ovi sa popovskog fakulteta, učili da budu talibani.

Na kraju, šta ako ja imam jedva srednju frizersku? I Kesić, Sloba Georgiev i Jovana Gligorijević imaju samo srednju školu. Pa eto nisu zatucana glupa masa. To je ta krezuba Srbija, koja sputava nas slobodoumne.

Planirao sam da se sa Dušicom preselimo u Šabac ali nam je poslednji bastion baštine Latinke Perović pao. Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo. Dragi dnevniče, naš glumac Đuričko, onaj što je glumio u filmu Anđeline Džoli, je otišao iz ovog mračnjaštva. Osudili su ga svi zato što je glumio u tzv. antisrpskoj propagandi. Ali zajebali su se. On je sad poznati i uspešni holivudski glumac.  Glumi epizodistu Rusa u niskobudžetnoj produkciji. Male uloge ne postoje, postoje samo mali glumci.
Treba se ugledati na najbolje a Đuričko je definitivno jedan od najboljih.

I da, dragi dnevniče, čestitam ti 29. novembar. Ja sam rođen već kad se ta Jugoslavija raspala ali naša mala ekipica, kad god se sastanemo, uvek evocira uspomene na Jugoslaviju. Mada, koliko znam samo Milka je rođena u Jugoslaviji a i ona je imala 3 godine kad je počeo raspad te države koja je bila san snova. Ipak, to je najbolja država ikad. Ok, posle EU i  Amerike, naravno.