Petar Karađorđević: Ja sam rođeni Beograđanin, svi moji preci su Beograđani još od Turaka!

Ekskluzivno za Zicer dobili smo intervju od rođenog Beograđanina, čija genealogija se proteže do 450 godina unazad.

Petar Karađorđević, od milja u Beogradu poznat i kao Crni Petar ili Crni Đorđe, tvrdi da su njegovi preci Beograđani u kontinuitetu najmanje 450 godina.

– Moj pradeda Alija je promenio prezime iz Karaoglu u Karađorđević iz poštovanja prema velikom srpskom voždu Karađorđu. Inače, moja familija je begovskog porekla. Mi smo bili prava beogradska gospodska porodica. – kaže Crni Đorđe.

– Mene prijatelji od milja zovu Crni Đorđe, a majka me zove Mile. Slavim Đurđevdan i na moju slavu dolazi dosta viđenijih Beograđana. Oni vole da budu u društvu jednog pravog Beograđanina. To su sve poznati Beograđani ali na žalost niko od njih nije rođeni Beograđanin, niti je iz gospodske porodice.- kaže Mile za Zicer.

– Ne, ja zaista nemam ništa protiv dođoša. Samo me nervira kada neki čije su babe došle iz Crne Gore ili Like tvrde da su oni pravi Beograđani. Ne možeš biti pravi Beograđanin ako ti barem čukundeda nije bio Beograđanin. – tvrdi Petar.

– Uostalom, zna se da su pravi Beograđani bili gospoda. Ja eto nemam nikoga na selu. Zapravo, moji nikad nisu ni živeli na selu. Kada mi trebaju čvarci, kavurma ili pečenica ja moram otići na Zelenjak ili u supermarket i to kupiti. Meni prosto nema ko to da pošalje ili donese sa sela.- kaže Petar.

– Moj pradeda je veoma poštovao dinastiju Karađorđević. Karađorđe je kada je zauzeo Beograd posekao mnoge Turke, ali je moje pretke ostavio jer su bili crnci. U porodičnom predanju kruži legenda da je Karađorđe rekao mom čukundedi: „Vi ste bili robovi, mi smo bili robovi, zato vas neću dirati.“ On je valjda mislio da su svi crnci bili robovi, kao u američkim filmovima, ali to baš nije bilo tako. Moji su bili begovi. – priča Crni Mile.

– Ni komunisti nas nisu dirali jer je veći deo Nesvrstanih bio iz Afrike. Tako smo mi dobro prošli u svim periodima novije srpske istorije. Sem za vreme Drugog svetskog rata. Tada je pola moje familije bilo u četnicima, a pola u partizanima, ali srećom niko nije zapamtio one koji su bili u četnicima i opet smo se izvukli zahvaljujući nekim crncima iz Crne Gore koji su bili komunisti. – objašnjava Mile.

– Beograd se mnogo promenio. Došlo je puno ljudi sa strane. To su uglavnom ljudi iz ruralnih oblasti, koji ne umeju da žive u jednoj metropoli. Njima to teško pada. Trpe strašan pritisak urbanog života. Propadaju ljudi. Njima bi bilo bolje da se vrate na selo nego što se drogiraju ili piju lekove za živce.- priča Petar.

– Ja mnogo volim Beograd, ali me strašno ponižava kada me tako neki seljaci pitaju odakle sam došao. Ljudi, pa moja porodica je možda jedina prava beogradska porodica. Šta bre odakle sam došao?! Mi smo ovde oduvek!!!- zaključuje Mile.