Miroslav Ilić: Kompjuterske igrice su me izlečile od alkoholizma!

Pre 20-tak godina nije mogao da se zamisli tekst o popularnom pevaču Miroslavu Iliću, a da nije bio propraćen komentarima o sramotnom ponašanju „Slavuja iz Mrčajevaca“. Polupani pansioni, trudne sobarice, ispovraćana kupatila, pretučeni konobari… Sve je to bio prateći deo teksta o svemu onom što nema veze sa muzikom.

Međutim, desilo se nešto što je pevača vezalo za kuću i što mu je potpuno promenilo život. O svemu tome Ilić za „Zicer“ otvoreno govori.

„Tačno je da sam bio svakakav. Hahahah… Ne sećam se rado toga, a i štošta sam zaboravio.  Poneki novinski naslov iz tog doba me podseti, i pitam se, zar je moguće da sam to ja radio?!? Negde krajem onog ružnog rata na Balkanu, 1995. godine mislim da je bilo, sedeo sam u Beču sa Halidom Bešlićem. Žalio sam se tako mom jaranu Halidu… Honorari nisu tada bili tako veliki. Radilo se tek da se održi kontinuitet i da se prehrani porodica. Koncerti su bili samo humanitarni. Moj dobri Halid je tada iz svoje putne torbe, a delili smo u hotelu istu sobu, da bismo uštedeli, izvadio Sega Mega Drajv, konzolu za igranje. Namignuo mi je i dao mi džojstik u ruke. Prva igrica koju sam tada igrao bila je FIFA 95. Jedva smo čekali da se nastup u diskoteci Titanik završi, da bi se vratili i igrali. Dešavalo mi se da ne spavam po 72 sata, samo da bih igrao. Zavoleo sam pogotovo strategije i pucačine. Više sam vremena provodio kući, igrajući se sa unucima na Soniju. Kafane su postale prošlost i nužno zlo, samo kada se radilo o nastupima. Čak se i moj mlađi kolega, kome je to više priličilo godinama, Marko Bulat, čudio kako mu se uvek u Kanteru (Counter Strike) prikradem i ubijem ga. Hahaahah… „Kalaš“ je zakon. Hahahah…“, završio je svoju iskrenu i nadasve zanimljivu pripovest za „Zicer“ čuveni folker, Miroslav Ilić.