Pitali smo naše političare šta su želeli da postanu kad porastu. Evo šta su nam odgovorili

Vučić je oduvek želeo da bude Supermen.

– Jeste, to mi je omiljeni holivudski superheroj. Voleo sam ono kad sam spasava ceo svet od zlih i retrogradnih sila! Oduvek sam maštao da nosim taj plašt i pojavljujem se pred kamerama i novinarima i da me ceo svet gleda sa divljenjem. Ali, pre svega, poštujem kod Supermena predan i pošten rad i posvećenost cilju.

Dačić je oduvek želeo da bude kuvar.

– Uvek sam kao mali zamišljao kako pečem ćevape, pravim tulumbe i baklave i zapržavam razne čorbe. Nažalost, ta želja mi se nije ostvarila. Sem ovo za čorbe. Hihihihihi…

Vuk Drašković je oduvek maštao da bude kauboj.

– I kad smo se kao mali igrali partizana i četnika, ja sam nosio kaubojski šešir. Neostvarena želja mi je da tečno govorim engleski, kao naš princ Aca Karađorđević. To su te rojalističke želje svakog malog Srbina sa brdovitog Balkana.

Šešelj je kao mali zamišljao da postane Srbin.

– Pod uticajem epske navodne poezije, od malena sam sanjao da postanem veliki svbin. I sad vi mislite da to nije neki san. Vidite, movam da vas vazuvevim. Pvre svega niko od Šešelja u to vveme nije hteo da bude svbin, a ni pvre toga. Ali ja sam znao da iako su oni svi hvati da su ustvavi svbi. Dakle, moj pvoblem je bio nepvemostiv. Ali moja volja je bila neumoljiva. I tako sam pvvo postao običan svbin, a onda i veliki, potom u Hagu još malo veći, a sad sam najveći među svim svbima!

Toma Nikolić je kao mali bio vrlo religiozan. Kako kaže od malena mu je želja bila da postane pop.

– Međutim, moja porodica bila je protiv toga. Znate u to vreme je bio komunizam i nije bilo svejedno dati dete u bogosloviju. Zato sam se kasnije u životu okrenuo nekim sličnim poslovima.

Sanda Rašković Ivić je od malena želela da se posveti humanitarnom radu.

– Kad sam bila mala, videla sam kako ljudi pate. Mnogi paćenici su dolazili u ordinaciju mog pokojnog oca i ja sam rešila kasnije da pomognem tim ljudima. Recimo, jedan od pacijenata je bio i Franja Tuđman. I mada se kasnije moj otac i Franja nisu politički slagali, ja sam nekako neodoljivo imala želju da pomognem takvim ljudima kao što je Franja. To se često kosi sa mojim desničarskim političkim stavivima. Ali ja smatram da je humanost na prvom mestu. Zato, ako neko pogrešno interpretira moje rečenice, recimo da je u Srebrenici počinjen genocid ili da su Hrvati imali legitimno pravo da okupiraju Knin, to nije ništa drugo do moja humanost na delu.