PODELI
Danas, kada postajem pionir...

Kako saznajemo od izvora bliskog vrhu patrijaršije, Crkva je rešila da vrati komunizam.

Crkveni oci će na narednom, prolećnom saboru, između ostalog odlučivati i na koji način bi se ponovo Srbima mogao vratiti komunizam.

Kako tvrdi naš izvor, crkveni oci su shvatili da je narod duboko pao u beznađe i očaj, a da je glavni uzrok odsustvo vere. Pošto se Crkva za protekle dve decenije pokazala kao neuspešna na polju misionarenja u sopstvenom narodu, budući ophrvani borbom za materijalne vrednosti, prosto nisu stizali da se bave onim duhovnim.

Tako je Crkva propustila priliku da narodu vrati veru u pravoslavlje i Hrista, a u međuvremenu je demokratizacijom društva uklonjena vera u komunizam, narod se našao zatečen između čekića bezverja i nakovnja surove realnosti i potom je pao u tešku kolektivnu depresiju, očaj i beznađe.

Ovakvo opšte duševno rastrojstvo naroda je, pak, prouzrokovalo da i oni koji su tradicionalno naklonjeni Crkvi, postanu nezainteresovani za veru, a oni koji nisu ni bili naklonjeni, sada su još postali i ratoborni prema Crkvi. Krajnja posledica ovog stanja se najbolje ogleda na godišnjem crkvenom budžetu, koji je po prilično utanjio. Već su mnogi popovi počeli da traže ispomoć od više jerarhije, pošto im je nemoguće da održavaju životni standard na koji su navikli. To se, opet, manifestuje i na višu jerarhiju, koja po starom, drevnom, srednjevekovnom običaju, živi na grbači popova.

Bolje i vera u komunizam, nego nikakva vera!
Bolje i vera u komunizam, nego nikakva vera!

Stoga su crkveni oci rešili da obnove veru u komunizam. Jer, ta „vera“ je kod Srba bila veoma živahna i davala je ljudima izvesnu nadu u svetlu (ili već kakvu) budućnost. Crkva je nadživela mnoge države, pa i kulture i narode i veoma dobro zna da ni jedno društvo ne može da postoji bez nade u svoju budućnost.

– Ako bismo mi narodu danas obećali ono u šta Crkva veruje već dva milenijuma, a to je vaskrsenje mrtvih, niko se ne bi ni počešao. Danas je narodu potrebno uliti nadu i veru da godine koje su pred nama donose ekonomski prosperitet, i ne samo to, već i socijalnu pravdu i jednakost. To je ono na čega Srbi padaju. Tako su se naložili i na pravoslavlje pre 1.000 godina, jer smo im pričali o jednakosti u vreme prve hrišćanske crkve – objašnjava naš izvor.

– Ta nada i vera tog nekog novog komunizma bi iz korena promenila društvo. Prestale bi da postoje starlete, sponzoruše, mafijaši, a i ostale nemoralne i nenormalne profesije bi se svele na minimum. Narod bi počeo da se trudi oko svojih potomaka, da izgrađuje društvo na osnovi pravde i jednakosti. Državni fondovi bi se ponovo popunili. Organizovale bi se radne akcije. Narodu bi se vratila nada i vera i on bi ozdravio, prestao bi da se alkoholiše, da se drogira, da pije vesele tabletice – zaključuje naš izvor, inače jedan uvaženi sveštenik Saborne crkve u Bg.

Crkveni oci su u aktivnim pregovorima sa srpskim političarima da se ova zamisao što pre realizuje, te da narod najzad izađe iz kolektivne depresije.

Kako kaže naš izvor: „Bolje i vera u komunizam, nego nikakva vera.“

25 KOMENTARI

Comments are closed.